Vazduh u februaru povremeno zagađen
Zavod za javno zdravlje Subotica, u saradnji sa Gradskom upravom, redovno prati kvalitet vazduha u gradu kroz monitoring suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Merenja se obavljaju na jednom mernom mestu u urbanom delu grada, u dvorištu Osnovne škole „Sonja Marinković“ (mala škola). Tokom godine uzorkovanje se sprovodi 336 dana, kroz 24-časovne uzorke na osnovu kojih se određuju prosečne dnevne koncentracije čestica u vazduhu, kao i prisustvo teških metala poput olova, kadmijuma, nikla i arsena.
- Prema podacima za period od 1. do 24. februara ove godine, prosečne dnevne koncentracije PM10 čestica sedam dana su bile iznad dozvoljene granice od 50 mikrograma po kubnom metru vazduha, dok su ostalih 17 dana bile ispod te vrednosti. Šest dana – od 6. do 9. februara, kao i 18. i 23. februara – vazduh je bio zagađen, sa koncentracijama između 50 i 75 µg/m³. Jednog dana, 13. februara, zabeležen je i nivo koji se klasifikuje kao jako zagađen, kada je prosečna dnevna koncentracija PM10 čestica iznosila 77,5 µg/m³ - objašnjava Mirjana Bonić, master inženjer zaštite životne sredine u ZZJZ.
Između tih perioda zagađenja bilo je i dana sa boljim kvalitetom vazduha. Tokom februara šest dana vazduh je bio odličnog kvaliteta, devet dana dobrog, a dva dana prihvatljivog kvaliteta. Vazduh se smatra odličnim kada je koncentracija PM10 čestica ispod 25 µg/m³.
- Granična vrednost za dnevnu koncentraciju PM10 čestica iznosi 50 µg/m³, dok je godišnja granica 40 µg/m³. Prema važećim propisima, tokom jedne godine dozvoljeno je najviše 35 dana kada dnevna koncentracija prelazi ovu granicu. Podaci iz prethodnih godina pokazuju da su prosečne godišnje koncentracije PM10 i PM2.5 čestica u Subotici od 2023. do 2025. godine bile ispod propisanih godišnjih graničnih vrednosti. Ipak, broj dana sa prekoračenjem dnevne granice bio je veći od dozvoljenog. Tako je 2023. godine zabeleženo 53 takva dana, 2024. godine 67, a 2025. godine 58 dana - istakla je Bonić.
Analize pokazuju da koncentracije teških metala poput olova, kadmijuma, nikla i arsena u PM10 česticama nisu prelazile propisane granice. Međutim, merenja su pokazala da je srednja godišnja koncentracija benzo(a)pirena u PM10 česticama i tokom 2025. godine bila iznad ciljne vrednosti. Ova supstanca nastaje nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva i biomase.
SUSPENDOVANE ČESTICE - predstavljaju sitne čestice prašine, dima, čađi i drugih materija koje lebde u vazduhu. Posebno su opasne čestice manje od 2,5 mikrometara (PM2.5), jer mogu da prodru duboko u disajne puteve. Dugotrajna izloženost ovim česticama može doprineti razvoju hroničnih respiratornih bolesti, kao i kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih poremećaja.
- Kada je reč o izvorima zagađenja, drumski saobraćaj predstavlja stalni izvor emisije tokom cele godine. Ipak, veći deo suspendovanih čestica u vazduhu potiče od takozvane resuspenzije – podizanja prašine i sitnih čestica sa kolovoza usled kretanja vozila. Tokom zimskih meseci dodatni značajan izvor zagađenja su individualna ložišta u domaćinstvima, gde se sagorevaju fosilna goriva i drvo. U tom periodu meteorološki uslovi, poput temperaturne inverzije, slabog vetra i izostanka padavina, doprinose zadržavanju zagađujućih materija u nižim slojevima atmosfere, što dovodi do epizodnih zagađenja - naglašavaju iz Zavoda za javno zdravlje.
Mesečni izveštaji o kvalitetu vazduha dostupni su na zvaničnim sajtovima Zavoda za javno zdravlje Subotica i Gradske uprave Subotica.
